Prednji amortizer
Bolje je voziti bicikl bez prednjeg amortizera
nego loš amortizer koji će vam probleme sa terenom uvišestručiti. Da bi amortizer vršio svoju funkciju potrebno je da on vrši prigušenje vibracija, međutim većina jefnitnih amortizera ne obavlja funkciju prigušenja već vas nakon prelaska preko prepreke maksimalnom brzinom vraća u početni položaj gde se naglo, uz udarac zaustavlja, a vi stičete utisak da je prepreka bila daleko veća nego što zaista jeste. Takođe amortizeri lošeg kvaliteta poseduju klizače (po kojima se pokretni deo amortizera kreće u odnosu na fiksni) koji veoma brzo propadaju te se javlja “luft” i bicikl više nije bezbedan za upravljanje.
U poslednjih nekoliko godina, proizvođači kao što su RST i SR Suntour doveli su svoje komercijalne modele na solidan nivo, tako da sada za relativno malu sumu (već od 50-ak evra) možete naći pouzdanu vilu. Ove niskobudžetne vile uglavnom imaju veliku masu (znatno preko 2kg), te kako masa opada, cena raste. Bicikli sa običnim, krutim vilama su prikladniji za vožnju uzbrdo jer pod sobom konstantno imate čvrst oslonac, iz ovog razloga, svaka ozbiljnija, novija kros kantri vila sa amortizerom poseduje mogućnost zaključavanja (lock-out), a vrlo često se to može činiti i putem daljinskog upravljača na kormanu bicikla. Prema sistemu amortizacije, postoji veliki broj kombinacija. Uglavnom se svi svode na neku kombinaciju vazduha, ulja, opruga i elastomera (specijalne vrste gume). Najlinearnije u radu, a samim tim i najudobnije su vile sa kombinacijom ulje-opruga. Kod njih je hod kojim će vila odreagovati na prepreku linearno srazmerna veličini prepreke. Međutim, ovaj sistem je ujedno i najteži te se uglavnom koristi kod bicikala koji će se više voziti nizbrdo nego uzbrdo. Ulje kod svih amortizera ima funkciju prigušenja, pa se stepen prigušenja reguliše pomoću ventila kojim kontrolišemo protok ulja (rebound). Ako su prepreke manje, ali česte, bolje je koristiti brzi rebound, ako su pak prepreke ređe, ali velike rebound bi trebalo da je sporiji. Kod vila koje rade na principu opruge nema velikih mogućnosti za podešavanje, ono se može vršiti putem predopterećenosti opruge (pomoću zavrtnja kojim oprugu natežemo u rasterećenom položaju vile) ili izborom opruge sa drugim indeksom. Kod serijski pravljenih bicikala sa kvalitetnijim vilama, karakteristika opruge koju dobijate uz vilu uglavnom odgovara veličini rama (uz veći ram ide i tvrđa opruga), ovo se ne odnosi na niskobudžetne bicikle, gde svi imaju istu oprugu. Elastomeri se koriste za upijanje sitnih vibracija, pošto je njihova reakcija daleko brža od opruge. Sistem sa najmanjom masom, a ujedno i najvećim opsegom podešavanja je ulje-vazduh. Zbog neophodnosti visoke preciznosti izrade retki su pouzdani niskobudžetni amortizeri ulje-vazduh. Pumpanjem vile na adekvatni pritisak ona se može podesiti da najadekvatnije reaguje s obzirom na vaš stil vožnje i vašu masu. Vazduh se prilikom sabijanja na ponaša linearno kao opruga, tako da su ove vile mahom manje udobne od mehaničkih istog kvaliteta. Napumpani amortizer u rasterećenom položaju formira platformu, za čije probijanje je najčešće potrebno uložiti znatno veću silu od onih koje se stvaraju pod uticajem sitnih vibracija. Da bi se ovo rešilo i da bi vazdušni amortizer reagovao i na male prepreke uvodi se dodatne, negativna opruga ili kod naprednijih modela negativna vazdušna opruga (dual air vila), koja se opterećuje u položaju bliskom rasterećenoj vili i na taj način osim što smanjuje potrebnu inicijalnu silu za reakciju vile, sprečava udar klipa o graničnik pri rasterećenju vile. Zaključavanje vile se sprovodi pomoću poluge koja zatvara ventil kroz koji ulje protiče. Takođe postoje modeli vila koji se u potpunosti zasnivaju na radu elastomera, ovakve vile su bile vrlo česte sredinom 90-ih, ali su danas izuzetno retke. Svaki ram je namenjen za određeni tip vile koji se uglavnom deklariše hodom vile. Veća odstupanja su veoma nepoželjna. Tako da ako je ram namenjen za vilu hoda oko 80mm, neće smetati da stavite vilu sa 60 ili 100mm hoda, ali ako stavite običnu krutu vilu geometrija će biti narušena te će bicikl prilikom kočenja biti znatno manje stabilan. Ako pak stavite vilu sa recimo 120mm hoda, ugao pod kojim vila stoji u odnosu na podlogu biće suviše mali tako da vila neće moći pravilno da readuje, a takodje može dovesti i do lomljenja rama pošto se zbog razlaganja sile stvara moment koji teži da polomi ram. Ni jedan proizvođač vam neće uvažiti garanciju, ukoliko na ramu koristite vilu koja za njega nije predviđena. Što se konstrukcije tiče, najčešće su one kod kojih se unutrašnje nogice nalaze fiksirane za upravljač preko vrata vile, a preko njih klize spoljne nogice za koje je fiksiran točak i koje su međusobno povezane pomoću mosta. Kod vila sa većim hodom, česta je pojava da se nogice za koje je fiksiran točak kreću kroz nogice koje su fiksirane za upravljač (takozvane upside-down vile).
Ovakve vile, kako bi se toček osigurao, zahtevaju osovine koje prolaze kroz posebne otovre na vili znatno su masivnije izrade od klasičnih osovina. Takođe, postoje i razna druga rešenja konstrukcije vila, kao što su ona koja se primenjuju na cannondale biciklima headshox fatty
i lefty.
Kod ovih modela amortizacija se vrši pomoću jednog klizača što omogućuje precizniji rad vile i smanjeno uvijanje, kao i smanjenu težinu u odnosu na druga rešenja slične klase. Postoje i modeli sa eksternim amortizerima, gde se najčešće za amortizaciju ugrađuju zadnji amortizeri bicikla. Ovakva rešenja uglavnom koriste proizvođači kao što su Girvin, BMW, a svojevremeno i AMP research, međutim ovakvi sistemi nikada nisu našli masovniju primenu.
Prema sistemu kočnica, kod starijih modela cesto ne postoje nosači za disk, dok danas sve češće izostaju nosači za v-brake. Sto se disk nosača tice, većina modela je do pre par godina koristila ISO sistem
gde se disk kočnica fiksira zavrtnjima paralelnim osovini točka, dok su samo retki proizvođači kao što je manitou pravili nosače za post mount sistem
kod koga je osa zavrtnja za fiksiranje upravna na osu osovine. Poslednjih godina i svi ostali proizvođači postepeno prelaze na post mount sistem, eventualno zadržavajući i serije sa ISO standardom.
